The IT Crowd

I PRE „ŠTREBERA“ – ŠTREBERI


Postoji gledište da su Britanci izmislili sve što valja na televiziji, od vesti preko sportskih prenosa pa do serija. Po toj teoriji, Amerikanci najčešće kopiraju dobar koncept i onda od njega naprave nešto što – u dobrom ili lošem smislu – nimalo ne liči na original. Primeri za to su brojni, ali su zaista retke uspešne adaptacije (kao, recimo, serija The Office), dok sami Amerikanci izvrgavaju ruglu ovaj trend što je nedavno najočitije u seriji Epizode.

Serija The IT Crowd koja je u Velikoj Britaniji prvi put emitovana 2006. godine i doživela četiri sezone (pri čemu se, po ukupnom broju snimljenih epizoda – 24 – ona može meriti sa jednom jedinom sezonom sitkoma u Americi), na svojevrstan način je najavila pojavu i veliki uspeh „Štrebera“ (The Big Bang Theory), ali – uprkos pokušajima – nije doživela svoju pravu reinkarnaciju na najvećem TV tržištu u zapadnom svetu.

Snimljena za britanski Kanal 4, ova serija je čedo poznatog ostrvskog autora komičnih TV sadržaja (kultna serija Father Ted), Grejema Linehana, u produkciji Eša Atale, sa glumcima Krisom O'Daudom, Ričardom Avoadom, Ketrin Parkinson i Matom Berijem u glavnim ulogama. Bavi se dogodovštinama junaka koji rade u IT odeljenju (ono što se u našim firmama nekad zvalo „ERC“) izmišljene velike londonske kompanije. Roj (O'Daud) je lenji Irac koji samo gleda kako da zabušava na poslu; njegov kolega Mos (Avoade) je tipično oličenje ćaknutog kompjuterskog zaluđenika (tip koji je do ekstrema doveden u „Štreberima“ kroz lik Šeldona Kupera), dok je Džen (Parkinsonova) ni kriva ni dužna postala njihova šefica, iako nema blage veze s informacionim tehnologijama.

Moram priznati da sam bio donekle skeptičan pre nego što sam počeo da gledam DVD komplet sa sve četiri sezone The IT Crowd, pošto nisam očekivao da pronađem bogzna koliko novog u premisi „štreberskog“ humora, ali već posle nekoliko prvih epizoda dogodilo mi se ono što nisam iskusio već jako dugo – bukvalno sam plakao od smeha. Linehanovo majstorstvo sastoji se u tome što je uspeo da od sasvim prepoznatljive i realistične premise zasnovane na savremenim stereotipima (da, u kompjutere se zaista razumeju samo čudaci i infantilni zaluđenici; da, žene pojma o tome nemaju pošto im prioriteti nalažu da se veoma rano oproste sa sopstvenom infantilnošću; da, u poslovnim kompanijama računari su nužno zlo i obično mogu da se „poprave“ tako što će da se uštekaju u zid, ili isključe pa uključe) svori  ludo zabavnu grotesku koja sopstveni potencijal za zasmejavanje publike crpi iz istovetne realističnosti. Kao i u drugim britanskim sitkomima, ritam u The IT Crowd se razlikuje od onog u američkim pandanima (gde se dosetke smenjuju u preciznom ritmu, očekivane su i prenapadno naglašene snimljenim smehom, tako da najčešće izazivaju kikot, a retko kada grohot u gledaocu). The IT Crowd je serija od čijeg gledanja može da vas, zbog grohotnog smeha,  zaboli stomak. Bukvalno.

Smeh u seriji generišu prevashodno odnosi među glavnim likovima, ali neke od najuspelijih epizoda isto tako nose vlasnik fiktivne kompanije Reynholm Industries, Denholm Rejnholm (glumi ga Kris Moris) i njegov sin Daglas (Mat Beri). Sama kompanija je zamišljena kao korporacija sa sedištem u velelepnoj palati u centralnom Londonu, a ekipa za održavanje računara u njoj smeštena je u prljavim podrumskim prostorijama, u snažnom kontrastu sa blistavom modernom arhitekturom i neverovatnim pogledom na London koji se pruža iz drugih kancelarija firme. Inače, ne zna se tačno čime se kompanija bavi i to je geg koji se ponavlja tokom serije – poznato je samo da je ona svojevremeno kupila i prodala kanal ITV i jednom ostvarila profit od „hiljadu osamsto milijardi milijardi.“ Kada jednog dana usred sastanka Denholmu Rejnholmu sekretarica uđe u kancelariju kako bi mu rekla da ga ispred čekaju ljudi iz finansijske policije, on se nonšalantno izvini prisutnima, priđe prozoru, otvori ga i skoči s poslednjeg sprata nebodera. Njegov nesposobni i hedonostički nastrojen sin Daglas nasledi ga na čelu kompanije i pomene aj-tijevcima kako mu je otac svojevremeno rekao da u računarskom odeljenju firme rade „dinamična karijeristkinja, genije i jedan čovek iz Irske.“

Mos i Roj, dvojica tehničara, prikazani su kao društveno neprilagođeni zaluđenici odnosno, po rečima Denholma Rejnholma, „standardni štreberi.“ I premda kompanija zavisi od njihovih usluga, ostatak osoblja ih prezire, ignoriše i smatra gubitnicima. Roj pokazuje koliko ga to nervira sopstvenim tehnikama za rešavanje svakodnevnih računarskih problema – pušta telefon da zvoni dok ne prestane, ili koristi nasnimljene odgovore na kasetofonu sa tipičnim predlozima tipa „Jeste li sigurni da vam je kompjuter u struji?“ On svoju ličnost ispoljava tako što u svakoj epizodi nosi drugu majicu karakterističnu za računarske zaluđenike. S druge strane, Mos svoje široko i detaljno poznavanje svega što ima veze s tehnikom demonstrira krajnje preciznim, ali potpuno nerazumljivim predlozima, dok je sasvim nesposoban da se nosi s praktičnim problemima poput gašenje požara ili uklanjanja pauka.

 

Najnoviji član ekipe, Džen, beznadežno je netalentovana za tehniku, iako u svom CV-u tvrdi kako ima „dosta iskustva s kompjuterima“ („Internet... imejl... primanje imejla... pisanje imejla... slanje imejla...“). Pošto je i gazda kompanije podjednako duduk za računare, naseda na njen blef i angažuje je kao šeficu odeljenja. Njena zvanična titula je „menadžer za odnose“, ali svi njeni pokušaji da premosti jaz između tehničara i poslovnog osoblja završavaju se s potpuno suprotnim rezultatom, tako da Džen dospeva u podjedako smešne situacije kao i njena dva saradnika.

The IT Crowd je serija dizajnirana i napisana tako da u sebi nosi brojne kulturološke reference namenjene kako onima koji izvrsno poznaju kompjutere, tako i onima koji im se približavaju samo kad moraju. Tako su na DVD-u sa prvom sezonom meniji urađeni u stilu izometrijskih avanturističkih igara kao što su bili Knjight Lore i Head Over Heels. Najveći deo ovih referenci očigledan je u scenografiji i rekvizitima, dok su dijalozi (kako tehnološki tako i kulturološki) obično autentični, dok tehnički žargon sadrži skrivene štosove namenjene onima koji se u takve stvari razumeju. Na Rojevim majicama često se nalaze skraćenice koje su iz jezika kompjuterskih korisnika prešle u svakodnevni govor i sporazumevanje mlađih generacija, čak i kod nas (npr. OMFG ili RTFM), dok pojedine epizode sadrže sekvence koje parodiraju scene borbi ili melodrame iz poznatih filmova. Pošto nije imao vremena da sam dođe do rekvizita za snimanje 3. sezone, Linehan je u avgustu 2008. zatražio od fanova serije da poklone predmete koji bi se mogli koristiti u scenografiji, tako da je studio na kraju ličio na „Šangri-La za zaluđenike.“ Centar za istoriju računara pozajmio mu je zbirku kompjutera iz sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka, među kojima Altair 8800, Oric Atmos, Amstrad CPC 464, Sinclair ZX81, Sinclair ZX Spectrum +2, Commodore 64, Commodore PET, Atari ST, Sord M5, Acorn RISC PC600, BBC Model B, igru Astro-Wars, matične ploče iz mejnfrejma Wang VS i nekoliko polica sa starim kompjuterskim priručnicima. Na polici iza Mosa nalazi se priručnik s natpisom MOSS na rikni.

Mnogi od ovih predmeta odražavaju Linehanov lični ukus. Tu ima mnogo primera, ali najupadljivija je maska Gaja Foksa iz „V kao Vendeta“, te mnogi posteri, nalepnice i društvene igre.

Linehan je prve četiri sezone napisao sam, ali je kasnije govorio kako namerava da za eventualnu petu sezonu angažuje ekipu scenarista. Inače, serija se snimala pred publikom u studiju, na izričit zahtev samog Linehana koji je želeo da dokaže kako su preterane najave „smrti sitkoma.“

The IT Crowd je serija koja je prikazivana (i prikazuje se i dalje) širom sveta – ali nažalost, ne i u Srbiji. Međutim, malo je nedostajalo da za američko tržište bude snimljena adaptacija za mrežu NBC. Ričard Avoade je trebalo da ponovi svoju ulogu Mosa, dok je za Roja bio angažovan Džoel Mekhejl, za Džen – Džesika Sent Kler, a za Denholma – Roki Kerol. NBC je najavio prikazivanje za sezonu 2007-2008, ali je cela stvar otkazana zato što, kako je pisalo u časopisu The Hollywood Reporter, serija „nije baš oduševila“ novog predsednika NBC-a Bena Silvermana. Interesantno je da je snimljena nemačka verzija koja je otkazana već posle druge epizode zbog loše reakcije publike.

U međuvremenu, The IT Crowd je požnjela mnoštvo esnafskih nagrada (BAFTA, međunarodni Emmy, Zlatna ruža, Britanska nagrada za komediju, Irska nagrada za film i televiziju). Serija je 2006. proglašena za najbolji nov britanski sitkom, a nizanje nominacija i nagrada nastavilo se i sledeće tri godine.

U svakom slučaju, reč je o jednom od retko kvalitetnih televizijskih proizvoda koji su pronašli svoje mesto u precizno odabranom trenutku i pred ciljnom grupom konzumenata koja, silom prilika, s vremenom sve više raste. A ukoliko i ne bude novih sezona i epizoda, uvek možemo da se vratimo snimljenom materijalu i podsetimo se na ujdurme jedne od najsimpatičnijih ekipa koje su se u protekloj deceniji pojavile na ekranima.

Zanimljivosti

Na odjavnoj špici epizode 2.6 u deliću sekunde se na ekranu pojavljuje sliga golog Daglasa (Meta Berija).

Scenarista Grejem Linehan se pojavio u epizodnim ulogama u dve epizode – kao marijači pevač u ep. 1.3 i kao slepi irski čarobnjak u ep. 2.6.

Ovaj sitkom je prvobitno trebalo da se bavi trgovačkim putnicima. Međutim, Linehan je zaključio kako ne može da se seti mnogo viceva na temu trgovačkih putnika, pa je premisu prebacio na teren tehnologije.

Kristofer Moris (Rejnholm otac) stariji je od Meta Berija (Rejnholma sina) samo devet godina.

Scena u kojoj Mosa greškom intervjuišu za BBC Njuz posle zbrke s njegovim imenom referenca je na zloglasni incident iz 2006. kada su Gaja Komu, koji je došao u studio na razgovor o poslu, intervjuisali uživo za vesti pomislivši da je on stručnjak za informacione tehnologije Gaj Kjuni.

Mos napominje kako su njih dvojica zamenili Džen, dok je ona radila za Daglasa, telefonskom sekretaricom po imenu Džen-Dva, što na engleskom zvuči isto kao naziv popularnog Linuksovog operativnog sistema „džentu“ iz 2002.

Na Denhamovom stonom PC računaru postoje samo četiri ogromne ikone.

Kada Daglasa intervjuiše novinarka Ejpril (koja mu u jednom trenutku priznaje da je nekada bila muškarac, ali on to pogrešno čuje kao da mu se pravda da je poreklom iz Irana pa započne vrelu ljubavnu vezu s njom), on počne da navodi naslove filmova koji ga, kako smatra, definišu. Među njima je i „Bornov identitet“. Kasnija tuča između njega i Ejpril upravo je koreografisana tako da podseća na akcione scene iz tog filma (premda potpisniku ovih redova još više liči na epsko mlaćenje Pitera Grifina i džinovskog pevca u animiranoj seriji Family Guy).

Odelo koje Daglas Rejnholm nosi u sudnici podseća na kostim koji je Heder Mils imala na sebi poslednjeg dana suđenja povodom njenog razvoda od ser Pola Makartnija.

Copyright © 2014 Goran Skrobonja.
All Rights Reserved.

Design By www.OrbMarketing.com