Svaka generacija ima svog Džejmsa Bonda i konkretan film kojim je inicirana u serijal o tajnom agentu 007. Za moju generaciju to je, naravno, bio Šon Koneri, u filmu „Dijamanti su večiti“ koji sam sa drugovima svojevremeno premijerno gledao u nedavno izgorelom bioskopu „Kozara.“ Za nove generacije tu su „Kazino Rojal“, „Zrno utehe“ i Danijel Krejg.

Isto tako, na svakih nekoliko generacija pojavi se i manje ili više uspešna parodija na serijal o Bondu. Gotovo odmah po velikom uspehu prvih eskapada agenta 007 sa Konerijem kao tumačem glavne uloge, pojavio se Džejms Kobern kao „naš čovek Flint.“ Pred kraj milenijuma, dobili smo Ostina Pauersa. A danas, kada TV polako ali sigurno preuzima i produkcijski i finansijski primat nad velikim platnom, imamo – Arčera.

„Arčer“ je animirana polusatna komična serija o organizaciji ISIS (International Secret Intelligence Service) i životu ljudi zaposlenih u njoj. I premda se oni bave špijunažom, izviđanjem, prisluškivanjem i tajnim nadzorom u situacijama prepunim opasnosti, svaka tajna operacija i globalna kriza zapravo je samo izgovor za to da agenti ISIS-a smeštaju jedni drugima smicalice i međusobno se izdaju i sabotiraju kako bi došli do lične koristi.

Seriju je smislio Adam Rid za mrežu FX i ona je pretpremijeru imala 17. septembra 2009, da bi prva sezona krenula sa prikazivanjem 14. januara 2010. Rid je inspiraciju dobio dok je bio u jednom španskom kafiću i razmišljao kako da zapodene razgovor sa lepoticom koja je sedela u blizini; tad mu je pao na pamet špijun koji bi „savršeno dobro znao šta da kaže.“ Potom je izneo koncept za seriju FX-u i mreža ga je prihvatila, naručivši šest epizoda, zajedno sa scenarijima za još četiri. Emitovanje prve sezone završeno je 18. marta 2010, da bi druga krenula 27. januara 2011. U martu iste godine objavljeno je da je FX naručio još 13 epizoda za treću sezonu, dok je u februaru 2012. najavljeno da će se raditi i četvrta, što svedoči o očiglednom uspehu i rastućoj popularnosti ove urnebesne parodije.

Glavni lik u seriji jeSterlingMalori Arčer (glas H. Džona Bendžamina), čije je šifrovano ime “Vojvotkinja.” Star 36 godina i visok metar i osamdeset pet, Arčer je najopasniji tajni agent na svetu. I premda je izuzetno sposoban kad su posredi uobičajene špijunske veštine – oružje, vožnja, borilačke veštine – u vezi s poslom ga zanima samo mogućnost da uživa u životu na visokoj nozi, punom seksa, alkohola, uzbuđenja, brzih kola i špijunskih gedžeta (upravo tim redosledom).

Pošto je egoista i sebičnjak, Arčer ne gaji saosećanja ni pre ma kome. Vidimo ga gotovo uvek s alkoholnim pićem u ruci, a čini se da nosi kao lično naoružanje klasični valter PPK Džemsa Bonda, iako ga saradnici zavitlavaju zbog toga što mu je “pištolj tako mali.” I premda je Arčer veoma uspešan pošto je osujetio i pobio mnoge opasne zločince, on to ne radi iz želje da sprovodi zakon, već iz sopstvenih sebičnih razloga. Ali uprkos brojnim ličnim manama kao što su bezobzirnost, ravnodušnost i nehajan stav prema ubijanju svakoga ko mu se zameri (ili mu se ponekad prosto nađe na putu), on je istovremeno dobar i prilično hrabar operativac. Opet, često je potpuno nesvestan ključnih stvari kao što je potreba da svoj status tajnog agenta krije kao tajnu (on govori čime se bavi svakome koga sretne, naročito lepim ženama). I mada nije baš najbistriji, suparnički agenti smatraju Arčera ozbiljnom pretnjom, delom zbog njegovih stvarnih borbenih veština, a delom i zbog njegovog “instinktivnog” pristupa poslu koji je obično lišen bilo kakvih priprema, tako da je Arčer podjednako u stanju da pobije gomilu neprijateljskih agenata kao i da sam izazove međunarodnu katastrofu.

Lana Kejn (glas Ajše Tajler) je glavna agentkinja (ako se tako “rodno ravnopravno” kaže) u ISIS-u i bivša Arčerova devojka. Visoka i lepa crnkinja, ona je sposobna i smrtonosna, ali istovremeno i neprekidno frustrirana zbog toga što se prema njoj ophode kao drugoj po rangu, s obzirom na to da agenciju vodi Arčerova majka. Lana gaji složen odnos ljubavi i mržnje prema Arčeru, s kojim je dugo bila u vezi, ali ga je na kraju ostavila zbog njegovog neprestanog švrljanja i psiholoških problema čiji je koren u Arčerovom odnosu sa njegovom majkom Malori.

Pored ova dva lika, u ISIS-u su Malori Arčer (glas Džesike Volter), samoživa, pohlepna, kratkovida alkoholičarka koja upravlja agencijom i neprekidno troši njene resurse za sopstvene potrebe i ciljeve, u krajnje disfunkcionalnom odnosu sa rođenim sinom; Siril Figis (glas Krisa Parnela), ISIS-ov uštogljeni računovođa i novi Lanin dečko; Čeril Tant (glas Džufi Grir), Malorina sekretarica sa pomalo nastranim seksualnim sklonostima; Pem Puvi (glas Ember Neš), ISIS-ova biseksualna direktorka za kadrovska pitanja; Doktor Aldžernop Kriger (glas Lakija Jejtsa), šef istraživačkog odeljenja ISIS-a i bivši nacista; te Rej Žilet (glas Adama Rida), homoseksualac i analitičar prikupljenih informacija, jedan od malobrojnih sposobnih nameštenika ISIS-a. Među likovima koji se stalno pojavljuju u seriji treba pomenuti i Vudhausa (glas Džordža Koa), trpeljivog engleskog batlera koji u maniru Betmenovog Alberta pomaže Arčeru i krotko izdržava sva zlostavljanja kojima ga ovaj podvrgava.

Proizvodnja svake epizode “Arčera” traje nekoliko meseci. Animacija se uglavnom radi u studiju Ridove “Flojd Kaunti produkcije” u Atlanti, dok trodimenzionalne modele za pozadinu radi “Triniti animacija” iz Kanzas Sitija. Serija je vizuelno dizajnirana tako da bude što realističnija, a krajnji rezultat podseća na neki strip iz šezdesetih godina prošlog veka koji je naprasno oživeo (što je sasvim prikladno ako se ima u vidu doba nastanka serijala o Bondu).Televizijski kritičari su poredili sveukupan vizuelni stil serije sa “Momcima s Medisona”, s tim što sam Arčer veoma podseća na protagonistu te dramske serije, Dona Drejpera. Pored uticaja ranih filmova o Bondu, u seriji je očigledan i uticaj filmova o Pink Panteru, a postoji i posebna veza “Arčera” s izuzetnom Foksovom serijom “Ometeni u razvoju.” Naime, glumci čiji se glasovi pojavljuju u “Arčeru” – Džesika Volter, Džefri Tambor, Dejvid Kros i Džudi Grir – igrali su u “Ometenima u razvoju”, a obe serije se vrte oko sporova i razmirica među članovima porodice, dok postoje i sličnosti u samim likovima koje glume Grirova, Volterova i Tambor.

Serija je primljena veoma dobro – “Metakritik” joj dao ocenu 78 za prvu, 88 za drugu i 75 za treću sezonu. Godine 2010, H. Džon Bendžamin je bio nominovan za Emi u kategoriji izuzetne glasovne glume; u julu 2010. “Arčer” je osvojio NewNowNext nagradu za “Najbolju seriju koju ne gledate”, a nominovan je i u kategoriji Najbolje komične serije prilikom dodele nagrada TV kritike za 2011. Godine 2012. “Arčer” je od TV kritike nagrađen kao najbolja animirana serija.

U eskapadama naopake i tako realistične špijunske ekipe (koja ponekad neodoljivo podseća na grupu TNT) uz puno animiranog seksa, nasilja i nepristojnosti svake vrste, možete uživati na kanalu Fox Crime koji upravo emituje “Arčerovu” drugu sezonu.

​

I PRE „ŠTREBERA“ – ŠTREBERI

Postoji gledište da su Britanci izmislili sve što valja na televiziji, od vesti preko sportskih prenosa pa do serija. Po toj teoriji, Amerikanci najčešće kopiraju dobar koncept i onda od njega naprave nešto što – u dobrom ili lošem smislu – nimalo ne liči na original. Primeri za to su brojni, ali su zaista retke uspešne adaptacije (kao, recimo, serija The Office), dok sami Amerikanci izvrgavaju ruglu ovaj trend što je nedavno najočitije u seriji Epizode.

Serija The IT Crowd koja je u Velikoj Britaniji prvi put emitovana 2006. godine i doživela četiri sezone (pri čemu se, po ukupnom broju snimljenih epizoda – 24 – ona može meriti sa jednom jedinom sezonom sitkoma u Americi), na svojevrstan način je najavila pojavu i veliki uspeh „Štrebera“ (The Big Bang Theory), ali – uprkos pokušajima – nije doživela svoju pravu reinkarnaciju na najvećem TV tržištu u zapadnom svetu.

Snimljena za britanski Kanal 4, ova serija je čedo poznatog ostrvskog autora komičnih TV sadržaja (kultna serija Father Ted), Grejema Linehana, u produkciji Eša Atale, sa glumcima Krisom O'Daudom, Ričardom Avoadom, Ketrin Parkinson i Matom Berijem u glavnim ulogama. Bavi se dogodovštinama junaka koji rade u IT odeljenju (ono što se u našim firmama nekad zvalo „ERC“) izmišljene velike londonske kompanije. Roj (O'Daud) je lenji Irac koji samo gleda kako da zabušava na poslu; njegov kolega Mos (Avoade) je tipično oličenje ćaknutog kompjuterskog zaluđenika (tip koji je do ekstrema doveden u „Štreberima“ kroz lik Šeldona Kupera), dok je Džen (Parkinsonova) ni kriva ni dužna postala njihova šefica, iako nema blage veze s informacionim tehnologijama.

Moram priznati da sam bio donekle skeptičan pre nego što sam počeo da gledam DVD komplet sa sve četiri sezone The IT Crowd, pošto nisam očekivao da pronađem bogzna koliko novog u premisi „štreberskog“ humora, ali već posle nekoliko prvih epizoda dogodilo mi se ono što nisam iskusio već jako dugo – bukvalno sam plakao od smeha. Linehanovo majstorstvo sastoji se u tome što je uspeo da od sasvim prepoznatljive i realistične premise zasnovane na savremenim stereotipima (da, u kompjutere se zaista razumeju samo čudaci i infantilni zaluđenici; da, žene pojma o tome nemaju pošto im prioriteti nalažu da se veoma rano oproste sa sopstvenom infantilnošću; da, u poslovnim kompanijama računari su nužno zlo i obično mogu da se „poprave“ tako što će da se uštekaju u zid, ili isključe pa uključe) svori  ludo zabavnu grotesku koja sopstveni potencijal za zasmejavanje publike crpi iz istovetne realističnosti. Kao i u drugim britanskim sitkomima, ritam u The IT Crowd se razlikuje od onog u američkim pandanima (gde se dosetke smenjuju u preciznom ritmu, očekivane su i prenapadno naglašene snimljenim smehom, tako da najčešće izazivaju kikot, a retko kada grohot u gledaocu). The IT Crowd je serija od čijeg gledanja može da vas, zbog grohotnog smeha,  zaboli stomak. Bukvalno.

Smeh u seriji generišu prevashodno odnosi među glavnim likovima, ali neke od najuspelijih epizoda isto tako nose vlasnik fiktivne kompanije Reynholm Industries, Denholm Rejnholm (glumi ga Kris Moris) i njegov sin Daglas (Mat Beri). Sama kompanija je zamišljena kao korporacija sa sedištem u velelepnoj palati u centralnom Londonu, a ekipa za održavanje računara u njoj smeštena je u prljavim podrumskim prostorijama, u snažnom kontrastu sa blistavom modernom arhitekturom i neverovatnim pogledom na London koji se pruža iz drugih kancelarija firme. Inače, ne zna se tačno čime se kompanija bavi i to je geg koji se ponavlja tokom serije – poznato je samo da je ona svojevremeno kupila i prodala kanal ITV i jednom ostvarila profit od „hiljadu osamsto milijardi milijardi.“ Kada jednog dana usred sastanka Denholmu Rejnholmu sekretarica uđe u kancelariju kako bi mu rekla da ga ispred čekaju ljudi iz finansijske policije, on se nonšalantno izvini prisutnima, priđe prozoru, otvori ga i skoči s poslednjeg sprata nebodera. Njegov nesposobni i hedonostički nastrojen sin Daglas nasledi ga na čelu kompanije i pomene aj-tijevcima kako mu je otac svojevremeno rekao da u računarskom odeljenju firme rade „dinamična karijeristkinja, genije i jedan čovek iz Irske.“

Mos i Roj, dvojica tehničara, prikazani su kao društveno neprilagođeni zaluđenici odnosno, po rečima Denholma Rejnholma, „standardni štreberi.“ I premda kompanija zavisi od njihovih usluga, ostatak osoblja ih prezire, ignoriše i smatra gubitnicima. Roj pokazuje koliko ga to nervira sopstvenim tehnikama za rešavanje svakodnevnih računarskih problema – pušta telefon da zvoni dok ne prestane, ili koristi nasnimljene odgovore na kasetofonu sa tipičnim predlozima tipa „Jeste li sigurni da vam je kompjuter u struji?“ On svoju ličnost ispoljava tako što u svakoj epizodi nosi drugu majicu karakterističnu za računarske zaluđenike. S druge strane, Mos svoje široko i detaljno poznavanje svega što ima veze s tehnikom demonstrira krajnje preciznim, ali potpuno nerazumljivim predlozima, dok je sasvim nesposoban da se nosi s praktičnim problemima poput gašenje požara ili uklanjanja pauka.

Najnoviji član ekipe, Džen, beznadežno je netalentovana za tehniku, iako u svom CV-u tvrdi kako ima „dosta iskustva s kompjuterima“ („Internet... imejl... primanje imejla... pisanje imejla... slanje imejla...“). Pošto je i gazda kompanije podjednako duduk za računare, naseda na njen blef i angažuje je kao šeficu odeljenja. Njena zvanična titula je „menadžer za odnose“, ali svi njeni pokušaji da premosti jaz između tehničara i poslovnog osoblja završavaju se s potpuno suprotnim rezultatom, tako da Džen dospeva u podjedako smešne situacije kao i njena dva saradnika.

The IT Crowd je serija dizajnirana i napisana tako da u sebi nosi brojne kulturološke reference namenjene kako onima koji izvrsno poznaju kompjutere, tako i onima koji im se približavaju samo kad moraju. Tako su na DVD-u sa prvom sezonom meniji urađeni u stilu izometrijskih avanturističkih igara kao što su bili Knjight Lore i Head Over Heels. Najveći deo ovih referenci očigledan je u scenografiji i rekvizitima, dok su dijalozi (kako tehnološki tako i kulturološki) obično autentični, dok tehnički žargon sadrži skrivene štosove namenjene onima koji se u takve stvari razumeju. Na Rojevim majicama često se nalaze skraćenice koje su iz jezika kompjuterskih korisnika prešle u svakodnevni govor i sporazumevanje mlađih generacija, čak i kod nas (npr. OMFG ili RTFM), dok pojedine epizode sadrže sekvence koje parodiraju scene borbi ili melodrame iz poznatih filmova. Pošto nije imao vremena da sam dođe do rekvizita za snimanje 3. sezone, Linehan je u avgustu 2008. zatražio od fanova serije da poklone predmete koji bi se mogli koristiti u scenografiji, tako da je studio na kraju ličio na „Šangri-La za zaluđenike.“ Centar za istoriju računara pozajmio mu je zbirku kompjutera iz sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka, među kojima Altair 8800, Oric Atmos, Amstrad CPC 464, Sinclair ZX81, Sinclair ZX Spectrum +2, Commodore 64, Commodore PET, Atari ST, Sord M5, Acorn RISC PC600, BBC Model B, igru Astro-Wars, matične ploče iz mejnfrejma Wang VS i nekoliko polica sa starim kompjuterskim priručnicima. Na polici iza Mosa nalazi se priručnik s natpisom MOSS na rikni.

Mnogi od ovih predmeta odražavaju Linehanov lični ukus. Tu ima mnogo primera, ali najupadljivija je maska Gaja Foksa iz „V kao Vendeta“, te mnogi posteri, nalepnice i društvene igre.

Linehan je prve četiri sezone napisao sam, ali je kasnije govorio kako namerava da za eventualnu petu sezonu angažuje ekipu scenarista. Inače, serija se snimala pred publikom u studiju, na izričit zahtev samog Linehana koji je želeo da dokaže kako su preterane najave „smrti sitkoma.“

The IT Crowd je serija koja je prikazivana (i prikazuje se i dalje) širom sveta – ali nažalost, ne i u Srbiji. Međutim, malo je nedostajalo da za američko tržište bude snimljena adaptacija za mrežu NBC. Ričard Avoade je trebalo da ponovi svoju ulogu Mosa, dok je za Roja bio angažovan Džoel Mekhejl, za Džen – Džesika Sent Kler, a za Denholma – Roki Kerol. NBC je najavio prikazivanje za sezonu 2007-2008, ali je cela stvar otkazana zato što, kako je pisalo u časopisu The Hollywood Reporter, serija „nije baš oduševila“ novog predsednika NBC-a Bena Silvermana. Interesantno je da je snimljena nemačka verzija koja je otkazana već posle druge epizode zbog loše reakcije publike.

U međuvremenu, The IT Crowd je požnjela mnoštvo esnafskih nagrada (BAFTA, međunarodni Emmy, Zlatna ruža, Britanska nagrada za komediju, Irska nagrada za film i televiziju). Serija je 2006. proglašena za najbolji nov britanski sitkom, a nizanje nominacija i nagrada nastavilo se i sledeće tri godine.

U svakom slučaju, reč je o jednom od retko kvalitetnih televizijskih proizvoda koji su pronašli svoje mesto u precizno odabranom trenutku i pred ciljnom grupom konzumenata koja, silom prilika, s vremenom sve više raste. A ukoliko i ne bude novih sezona i epizoda, uvek možemo da se vratimo snimljenom materijalu i podsetimo se na ujdurme jedne od najsimpatičnijih ekipa koje su se u protekloj deceniji pojavile na ekranima.

Zanimljivosti

Na odjavnoj špici epizode 2.6 u deliću sekunde se na ekranu pojavljuje sliga golog Daglasa (Meta Berija).

Scenarista Grejem Linehan se pojavio u epizodnim ulogama u dve epizode – kao marijači pevač u ep. 1.3 i kao slepi irski čarobnjak u ep. 2.6.

Ovaj sitkom je prvobitno trebalo da se bavi trgovačkim putnicima. Međutim, Linehan je zaključio kako ne može da se seti mnogo viceva na temu trgovačkih putnika, pa je premisu prebacio na teren tehnologije.

Kristofer Moris (Rejnholm otac) stariji je od Meta Berija (Rejnholma sina) samo devet godina.

Scena u kojoj Mosa greškom intervjuišu za BBC Njuz posle zbrke s njegovim imenom referenca je na zloglasni incident iz 2006. kada su Gaja Komu, koji je došao u studio na razgovor o poslu, intervjuisali uživo za vesti pomislivši da je on stručnjak za informacione tehnologije Gaj Kjuni.

Mos napominje kako su njih dvojica zamenili Džen, dok je ona radila za Daglasa, telefonskom sekretaricom po imenu Džen-Dva, što na engleskom zvuči isto kao naziv popularnog Linuksovog operativnog sistema „džentu“ iz 2002.

Na Denhamovom stonom PC računaru postoje samo četiri ogromne ikone.

Kada Daglasa intervjuiše novinarka Ejpril (koja mu u jednom trenutku priznaje da je nekada bila muškarac, ali on to pogrešno čuje kao da mu se pravda da je poreklom iz Irana pa započne vrelu ljubavnu vezu s njom), on počne da navodi naslove filmova koji ga, kako smatra, definišu. Među njima je i „Bornov identitet“. Kasnija tuča između njega i Ejpril upravo je koreografisana tako da podseća na akcione scene iz tog filma (premda potpisniku ovih redova još više liči na epsko mlaćenje Pitera Grifina i džinovskog pevca u animiranoj seriji Family Guy).

Odelo koje Daglas Rejnholm nosi u sudnici podseća na kostim koji je Heder Mils imala na sebi poslednjeg dana suđenja povodom njenog razvoda od ser Pola Makartnija.

​

Ko je smestio detektivu Kruzu?

Jedna od najomiljenijih (i najjalovijih) tema među poklonicima dobre TV zabave svakako je i rasprava o odličnim serijama koje su ugašene posle samo jedne ili dve sezone prikazivanja. Za koji god primer da se odlučite, zaključićete ubrzo da je dotična serija bila: a) „isuviše dobra“ za svoju domaću publiku (najčešće američku); i b) da je ukinuta uprkos kvalitetu zahvaljujući tome što TV mreža koja ju je emitovala zapravo nije znala šta da radi s njom. Ovo svakako važi za kriminalističku seriju Life koja je emitovana u dve sezone na mreži NBC, a trenutno se u Evropi reprizno prikazuje na kablovskom kanalu FOX Crime.

Sasvim slučajno sam upao usred jedne od epizoda iz druge sezone i istog trenutka bio upecan – a to nipošto nije malo dostignuće. Da bi mi se to dogodilo, potrebno je da se poklopi makar nekoliko elemenata: protagonisti ne moraju nužno biti privlačni, ali ne smeju biti antipatični i odbojni – ko bi uostalom želeo da gleda iz nedelje u nedelju njuške koje ga nerviraju? Dalje, dijalozi treba da budu, u najmanju ruku, inteligentno napisani. (Kad mi je u gostima pretprošle godine bio slavni britanski pisac naučne fantastike Ijan Mekdonald, posle večere smo zajedno odgledali jednu epizodu Hejvena na Sci-Fi kanalu; u jednom trenutku smo se samo zgledali i konstatovali gotovo istovremeno: „Bože, kako su ovi dijalozi imbecilni!“) Najzad, ono što je, po meni, najvažnije za uspešne kriminalističke serije – pored interesantnih zločina koje protagonisti svakodnevno moraju da rešavaju, neophodna je i šira, okvirna, stalna priča koja se proteže iz sezone u sezonu i tako garantuje nastavak interesovanja gledalaca. To „radi“ u dugovečnim serijama CSI-Miami, Castle... i jednako dobro funkcioniše u TV seriji Life, koja je premijeru imala 26. septembra 2007, da bi 4.maja 2009. mreža NBC objavila njeno otkazivanje.

Ova odlična TV tvorevina sastoji se od ukupno 32 snimljene i emitovane epizode. Stvorio ju je Rend Ravič, a produkciju je radio studio Universal Medija. Protagonista je Demijan Luis (Damian Lewis), britanski glumac poznat našoj publici po ulozi majora Ričarda Vintersa u mini-seriji Band of Brothers (HBO), dok novi krupni korak u njegovoj američkoj glumačkoj karijeri predstavlja uloga narednika Nikolasa Brodija u seriji Homeland (Showtime). Luis tumači Čarlija Kruza (Charlie Crews), detektiva puštenog iz zatvora gde je odslužio dvanaest godina za zločin koji nije počinio. Life je trebalo da bude epizodna TV serija u stilu serije 24, tako da se posle svakih nekoliko epizoda otkrivaju novi tragovi u vezi sa razrešenjem glavne misterije (zavere zahvaljujući kojoj je Čarli Kruz završio u zatvoru).

Na početku prve sezone (čija je radnja smeštena u 2007), detektiv Čarli Kruz izlazi iz zatvora pošto je odslužio dvanaest godina od dosuđene doživotne kazne. Godine 1995. on je bio nepravedno optužen za trostruko ubistvo svog prijatelja i poslovnog partnera Toma Sejbolta i njegove porodice, s izuzetkom jednog njenog člana. Zahvaljujući trudu njegove advokatkinje Konstans Grifits, dokazi sa DNK oslobodili su ga krivice za ta ubistva. Pošto je ostao bez posla, žene, prijatelja i gotovo svakog kontakta sa spoljnim svetom, on izlazi prosvetljen zen filozofijom, opsednut svežim voćem (do kog se u zatvoru gotovo uopšte ne može doći), rešavanjem ubistva koje ga umalo nije koštalo života i raskrinkavanjem zavere u kojoj mu je ono bilo smešteno. Kruz uspešno tuži grad Los Anđeles i njegovu policiju za odštetu od 50 miliona dolara.

Kruzova partnerka je detektivka Deni Ris (Sara Šahi, američka glumica iransko-španskog porekla poznata po ulozi Karmen u seriji The L Word), koja je ranije radila kao prikriveni agent za narkotike, a sada se oporavlja od zavisnost od droge i alkohola. Kruz ne nailazi na naročito dobar prijem poručnice Karen Dejvis koja tokom prve sezone pokušava da natera Risovu da dođe do informacija koje će dovesti do Kruzove suspenzije i davanja otkaza. I premda se i sama oseća nelagodno u društvu svog novog partnera, Risova pruža Kruzu podršku u brojnim situacijama, i među njima se polako razvija prisan odnos.

Glavna priča u prvoj sezoni tiče se ubistava zbog kojih je Kruz bio nepravedno zatvoren, i on dolazi u sukob sa različitim likovima iz prošlosti, kao što je njegov nekadašnji partner, bivša žena koja se preudala, te detektiv koji je rešio trostruko ubistvo i ubeđen je i dalje u Kruzovu krivicu. Pred kraj sezne, Kruz uspeva da dođe do informacija koje ukazuju na to da je u sve umešan i otac Risove (takođe penzionisani policajac i nekadašnji partner poručnice Dejvis). U finalu serije Kruz uspeva da privede pravdi pravog ubicu, Kajla Holisa, ali i dalje ne zna za prave razloge zavere.

Emitovanje druge sezone premijerno je počelo 29. septembra 2008. U julu su producenti najavili kako će druga sezona praktično iznova lansirati seriju sa novom „pilot“ epizodom. Nešto ranije, u martu 2008, tvorac i izvršni producent Rend Ravič objasnio je da će se druga sezona podrobnije baviti zaverom u kojoj je ubistvo smeštenu Čarliju Kruzu, kao i da će biti otkriveno više pojedinosti o prošlosti Deni Ris.

Kruz i dalje istražuje zaveru i počinje da prati nekoliko penzionisanih policajaca. Pronalazi Rejčel Sejbolt, preživelu pripadnicu porodice njegovog poslovnog partnera, koja se useljava u njegovu raskošnu, minimalistički opremljenu kuću. Risova se upušta u vezi s novim kapetanom posle nestanka njenog oca.

Kruz na kraju saznaje kako je još od policijske akademije bio obučavan da zameni ostarelog velikog kriminalca (izgleda da je Ravič, ili makar neki od njegovih scenarista, iz ovih naših krajeva, gde je bio u prilici da čita romane o Lunu, Kralju Ponoći, pošto ceo serijal o Lunu počiva upravo na takvoj premisi). Preko korupcije Kruzovog prijatelja Toma Sejbolta, koji se s Kruzom zajedno držao kafanu, trebalo je da kriminalci korumpiraju i Kruza. Međutim, došlo je do greške i Sejboltovi su slučajno pobijeni, a zločin je pripisan Kruzu. Druga sezona se završava tako što Kruz trampi sebe za Risovu, koju je oteo zločinac Roman Nevikov. Ubrzo zatim, Kruz ubija Nevikova tako što mu zgnječi dušnik. U poslednjoj sceni serije vidimo da je Kruz konačno pronašao mir za kojim je tragao.

Kao i svaka uspešna kriminalistička serija, i Life počiva na dobro oslikanim i detaljno zamišljenim likovima istovremeno punim vrlina i mana, tako da izgledaju stvarno, kao da su preuzeti direktno iz života. Pored Čarlija Kruza i njegove partnerke Deni Ris, tu su i Ted Erli (Adam Arkin), Kruzov cimer i finansijski savetnik koga je detektiv upoznao u zatvoru i koji je nekada vodio moćnu kopaniju, ali je zaglavio na robiju zbog pronevere; policajac Robert „Bobi“ Stark (Brent Sekston), uniformisani pozornik i bivši Kruzov partner koji nije smeo da svedoči u njegovu korist na suđenju zato što je bio ucenjen; kapetan Kevin Tidvel (Donal Loug), šef odeljenja za ubistva u policiji Los Anđelesa poreklom iz Njujorka, neformalnog ponašanja ali krajnje ozbiljan kad je posredi posao, novi udvarač Risove s kojim ona konačno stupa u intimnu vezu – a prisutni su i mnogi drugi epizodni likovi, jednako interesantni i značajni za konačno sklapanje mozaka sa slikom o prošlosti Čarlija Kruza. Ovo nimalo ne čudi, pošto je glavni scenarista serije bio Rafael Alvares koji je radio na seriji The Wire (Doušnici).Odlična glumačka ekipa doprinela je da mudro osmišljeni likovi zaista ožive na ekranu i obeleže svojom pojavom Life kao jednu od najinteligentnijih policijsko-kriminalističkih serija koje su proizvedene u Americi u prošloj deceniji. Svakom gledaocu ove serije jednostavno mora imponovati opušten i nehajan način na koji autori u njoj govore o nekim izuzetno važnim i egzistencijalnim temama, uključujući zatvorsku psihologiju i zen filozofiju.

Life je naišao na dobru reakciju kritike, kako zbog sadržaja i produkcije, tako i zbog publici omiljenog Dejmiena Luisa. Mnogi su Life i njegovog protagonistu poredili sa kriminalističkom serijom Monk i njenim glavnim junakom Adrijanom Monkom (Toni Šalhub), a velike pohvale je dobila i Sara Šahi za svoje tumačenje Deni Ris, pa čak i predloge da njen lik dobije sopstvenu zasebnu seriju. Life je kao zvanično priznanje osvojio nagradu AFI 2008. za najbolju TV seriju.

Surovi zakoni gledanosti i profita onemogućili su snimanje i emitovanje novih sezona ove serije i sprečili ljubitelje da uživaju u interakciji između njenih zaista upečatljivih likova. I dan-danas se po forumima pojavljuju snažni zahtevi da se Life nastavi, ali interesantno je da su najglasniji u tim zahtevima gledaoci koji ne žive u Americi. Ko zna, možda ti pozivi ne ostanu bez reakcije, kao u slučaju otkazivanog pa produžavanog Family Guy-a... U međuvremenu, ako ništa drugo, imamo makar reprize na FOX Crime-u.

TRIVIA

Demijan Luis (koji glumi Čarlija Kruza) i Helen Makrori (koja tumači u seriji Life lik Amande Purije) vereni su u stvarnom životu i imaju dvoje zajedničke dece.

Zaplet sa Deni Ris i istragom FBI-ja u završnoj epizodi 2. sezone napisan je zbog trudnoće glumice Sare Šahi. Jasno se vidi da Šahijeva uvek sedi i da je snimaju od ramena naviše.

Demijan Luis je kao dete živeo u londonskoj ulici Ebi Roud, pet minuta peške od slavnog studija u kom su snimali Bitlsi. Često je ulicu prelazio bos kako bi sam sebi ličio na Pola Makartnija s omota Abbey Road albuma.

„Za mene nema ničeg gotivnijeg od toga da svake nedelje rešavam po jedan zločin. Eventualno je gotivnije jedino biti Klint Istvud.“ – Demijan Luis

​

Kad špijuni dobiju otkaz, ne dobiju pismo iz kadrovske službe biti izgraviran zlatan sat. Umesto toga dobiju nešto što se zove BURN NOTICE.

Upravo se to dešava glavnom liku iz jedne od najzabavnijih i najšarmantnijih akcionih serija koje su u ponudi proteklih nekoliko godina. Pod različitim nazivima ovo ostvarenje mreže USA Network koje u Americi i ostatku sveta distribuira Fox, emituje se kod nas na kanalu FOX Crime, i možete ga najlakše pronaći kao „Lista za odstrel“, „Odstrel“ ili „Nepouzdani agenti.“

Majkl Vesten (u tumačenju Džefrija Donovana) jeste špijun koji je nenadano došao na crnu listu i obreo se u Majamiju, bez prebijene pare i obrisanog dosjea, upućen na troje ljudi koji su jedini spremni – i sposobni – da mu pomognu. Tu je najpre Fiona, lepa nekadašnja pripadnica IRE i Majklova bivša devojka (glumi je Gabrijela Anvar); Medlin, Majklova majka-hipohondar koja je jedva dočekala da joj se sin vrati u grad (Šeron Gles, ovenčana nagradom Emi) i Sem, bivši vojni obaveštajac i stručnjak za taktičku analizu, žene i kvalitetan mohito (nenadmašni Brus Kembel).

Tvorac i scenarista ove serije je Mat Niks, a jedinstveni spoj akcije, trilera i razoružavajućeg humora obezbedio joj je verne gledaoce i sada već zavidnu, petu sezonu prikazivanja. Ujedno, zahvaljujući naraciji glavnog lika koji u ključnim momentima pojedinih epizoda objašnjava šta i kako operativci na terenu rade u određenim situacijama, Burn Notice može da se gleda i kao mala, zabavna škola za špijune-amatere. Zbog toga se ponekad čini kako su producenti zaboravili da u špicu ubace onaj čuveni disklejmer: „Ne pokušavajte ovo kod kuće.“ Ujedno, dijalozi u seriji predstavljaju pravi rudnik dijamanata za – lovce na citate.

Likovi

Znate li kako izgleda biti špijun? Kao da dvadeset četiri sata dnevno sedite u zubarskoj čekaonici. Listate časopise, pijete kafu, i malo-malo pa neko pokuša da vas ubije.

-- Majkl Vesten

Majkl

Većina ljudi bi bila oduševljena da se nađe na toplom, prelepom pesku Saut Biča u Majamiju. Međutim, Majkl Vesten nipošto ne može da se ubroji u “većinu ljudi.” Pošto je 10 godina služio svojoj zemlji u Istočnoj Evropi i na Bliskom Istoku kao tajni operativac, sada je dospeo u situaciju koju špijuni izbegavaju da sanjaju čak i u najgorim košmarima. Ured opasne misije u Nigeriji, Majkla njegova veza obaveštava kako je “ispaljen” (burned). Zamrznuti su mu računi u bankama, izbačen je u Majamiju i stavljen na crnu listu svih državnih agencija širom sveta. Pošto ne mogu da ga nateraju da zaboravi sve što je naučio, oni koji su ga “ispalili” postarali su se da mu oduzmu svu imovinu i resurse kako bi bili sigurni da se više nikada neće aktivirati kao agent.

Zato je Majkl sada na sasvim drugačijem zadatku u odnosu na pređašnje: mora da otkrije ko je dao nalog za njegovu “ispalu” i zbog čega je izopšten, kako bi mogao ponovo normalno da živi. U međuvremenu mora da se brani od iznenada neprijateljski raspoloženog okruženja koje se okomilo na njega. Da bi uspeo da preživi u Majamiju i finansira svoju ličnu istragu, Majkl angažuje jedino dvoje “prijatelja” koji su mu preostali. Isto tako, primoran je da se bavi porodicom od koje je bežao na drugi kraj sveta. Zaglavljen sada u Majamiju, jedinom mestu u koje nikada nije nameravao da se vrati, Majkl je primoran da se suoči sa ružnim uspomenama na detinjstvo i nekako ponovo uspostavi rasturene veze koje je ta sobom ostavio.

Dok se primiče istini, Majkl se izdržava tako što pomaže svakome ko mu se obrati za pomoć – uglavnom očajnicima koji ne mogu da računaju na policiju. Primenjujući sve što je naučio tokom špijunske obuke, Majkl izrasta u nevoljnog heroja. Ono čime se bavi veoma je opasno, ali bolje od toga ne može… za sada.

Glumac Džefri Donovan koji tumači ulogu Majkla Vestena sa lakoćom i beskrajnim šarmom stari je TV veteran – pojavljivao se povremeno još u serijama kao što su Homicide: Life on the Street, Millennium, Spin City, Witchblade, Touching Evil, CSI Miami, Crossing Jordan i Law & Order, a glumio je i u filmovima Book of Shadows: Blair Witch 2 i J. Edgar. Ipak, po svemu sudeći, ostaće u mislima i srcima TV publike najtešnje vezan za lik neodoljivog i sveznajućeg, “ispaljenog” Majkla.

Fiona

Ništa ne može toliko da napali ženu kao dobra eksplozija.

-- Gabrijela Anvar kao Fiona Glenan

Fiona Glenan možda izgleda kao da je sišla sa stranica modnog časopisa, ali je zapravo izuzetno opasna. Četrnaest godina je bila povezana sa Irskom Republikanskom Armijom, ali se na kraju odmetnula od svoje stare organizacije zato što nije trpela da joj drugi naređuju. Posle toga ostala je prepuštena sama sebi, baveći se povremenim poslovima koji su zahtevali njene veštine u vezi sa postavljanjem eksploziva, obijanjem brava, praćenjem, naoružanjem i borbom prsa u prsa. Ona je definitivno devojka koja najpre puca, pa tek onda postavlja pitanja. Kada Majkla ostave u Majamiju izubijanog i onesvešćenog, Fionu pozovu zato što se ona još vodi kao njegov kontakt za slučaj opasnosti. Njih dvoje su svojevremeno bili u romantičnoj vezi, ali to se okončalo pre više godina kada ju je Majkl ostavio bez ikakvog objašnjenja. Fiona nije navikla na odbijanje i takav kraj veze s Majklom teško je povredio njenu sujetu.

Ona odlučuje da ostane u Majamiju i pomogne Majklu, ali razlozi za to nisu strogo poslovni. Iako Majkl nije sklon tome da se ponovo upetlja u veoma komplikovanu vezu, Fiona je tvrdoglava i majstor je strategije, tako da nema nameru da odustane dok ne dobije ono što želi.

Baš kao i njen kolega Džefri, glumica Gabrijela Anvar koja tumači  Fionu iza sebe u karijeri ima niz ostvarenih rola kako na TV-u tako i na velikom ekranu. Među tim ulogama svakako je najznačajnija ona iz filma Šta da radiš u Denveru kad si mrtav, kao i stalne uloge u serijama Press Gang i The Tudors.

Sem

Znaš već kakvi su špijuni: sve seka-persa do seka-perse.

-- Sem Eks

Zgodan i srdačan, Sem Eks je bivši pripadnik mornarikih “foka”, vojni kontraobaveštajac i nekadašnji aktivni učesnik hladnog rata. Dok je bio u službi, mnogo puta je sarađivao s Majklom, i kada ovaj ponovo stupi u vezu s njim u Majamiju. ustanovi da se Sem prilagodio svojim post-špijunskim danima tako što se prepustio uživanju. Čovek koji je nekada voleo izazove preživljavanja u bliskoistočnim pustarama i prismotre u nekadašnjem komunističkom bloku sada je zaokupiran mohitosima i nadziranjem bikinija na pesku Saut Biča. Sem je pouzdan i istrajan i uprkos sklonostima prema bogatim raspuštenicama i koktelima, Majklu je bio od izuzetne pomoći čak i kada ga je FBI naterao da drži prijatelja na oku i podnosi izveštaje o njegovom ponašanju. Sada Majklu Semovo prijateljstvo, partnerstvo i stručnost trebaju više nego ikada

Ko nije čuo za Brusa Kembela koji tumači Sema Eksa u seriji Burn Notice pod hitno mora da odgleda trilogiju Evil Dead filmova koje je ovaj glumac radio sa sada čuvenim Semom Rejmijem, zatim obavezno kultni horor Bubba Ho-Tep i pregršt TV serija u kojima se Kembel pojavljuje. Takođe nije zgoreg pročitati i Brusovu sjajnu autobiografiju If Chins Could Kill: Confessions of a B Movie Actor, i prvi roman, Make Love the Bruce Campbell Way. Učešće Brusa Kembela u seriji Burn Notice znatno je doprinelo njenoj popularnosti kod publike željne harizmatične Kembelove pojave.

Medlin

Uh, Seme, da nisi nešto zaboravio? (pruža mu nekoliko metaka): Našla sam ti ovo u pantalonama. Čula sam kako džangrljaju u mašini dok sam ti prala veš.

-- Medlin Veston

Po Majklovom mišljenju, od ubice naoružanog do zuba opasnija je jedino njegova opsesivna majka, Medlin. Ova udovica koja živi sama za glavni cilj ima da zadrži Majkla blizu sebe otkad se on vratio u Majami. U njihovoj porodičnoj kući ona kuje planove kako da ostane u kontaktu sa svojim starijim sinom i batera ga da se pomiri sa bratom Nejtom. Medlinin pokojni muž nije imao bogzna čime da se podiči, ali joj je zato podario sinove koje ona obožava.

Dok se karta s komšinicama, Medlin nalazi vreme da šalje Majklu mušterije kojima očajnički treba pomoć. Zauzvrat povremeno dopušta Majklu da kod nje boravi kao u „sigurnoj kući.“

Šeron Gles koja tumači ulogu Majklove majke glumi na TV-u, filmu i u pozorištu. Pored više značajnih filmova koje je snimila, glumila je Eni Vilks u pozorišnoj adaptaciji romana Mizeri Stivena Kinga, a TV publika je pamti i po učestalom pojavljivanju u seriji Nip & Tuck.

Istorijat i budućnost serije

Serija Burn Notice je počela da se prikazuje 28. juna 2007, u produkciji Fox-a, na kanalu USA Network. Posle četiri prikazane sezone, 15. aprila 2010. serija je obnovljena za petu i šestu sezonu, tako da je peta počela da se prikazuje 23. juna 2011, dok je šesta, od ukupno 18 naručenih epizoda, planirana za prikazivanje u 2012. godini-

Pored redovnih epizoda, snimljen je i svojevrsni “prednastavak”, TV film Burn Notice: The Fall of Sam Axe. Ovaj film se bavi Semom i dogodovštinama u vezi s njim pre hronologije događaja prikazane u seriji. Emitovan je 17. aprila 2011. i objašnjava kako je došlo do toga da Sem, posle angažmana u “fokama”, završi u Majamiju. Interesantno je da je film režirao Džefri Donovan i da se on u njemu pojavljuje u epizodnoj ulozi.

Od 2008. godine izdavačka kuća Signet Books objavljuje niz novelizacija epizoda serije Burn Notice.

Ove godine je epizoda The Last Stand nominovana za “Izuzetno miksovanje zvuka u komičnoj ili dramskoj seriji” na 63. dodeli nagrada Emi, dok je pilot epizoda koji je napisao Mat Niks 2008. osvojila nagradu Edgar Alan Po u kategoriji “Najbolji TV scenario.” Pored mnoštva drugih nominacija za nagrade, 2010. godine serija je dobila svoju prvu Emi nominaciju za glumu, i to za Šeron Gles u kategoriji “Izuzetna ženska epizodna uloga.”

Sve ovo više nego ubedljivo govori o tome da ćemo još dugo biti u prilici da uživamo u peripetijama Majkla Vestena i družine i smejemo se njihovim često ironičnim i sarkastičnim komentarima. Ovo je jedan od onih neodoljivih “feel-good” TV proizvoda koje lako pronalazi svoje mesto u srcu svakog ljubitelja dobre televizijske zabave.

Majklovi citati

Kad zamolim mamu za nešto, kao da sam zatražio uslugu od šefa ruske mafije, daće mi ona šta želim s osmehom… ali ću to kasnije žestoko da platim.

Ako vam se učini da ćete upasti u tuču u kojoj bi se moglo desiti da poginete… zapodenite drugu.

Ako ne možete iz tuče izaći kao pobednik, ponekad morate pristati na rešenje zahvaljujući kojem, ukoliko vi izgubite, gube i svi drugi. Ako to može da važi za nuklearno oružje, dovoljno je dobro i za mene.

Kad neko provali da lažete, sve se svodi na odugovlačenje. Treba da ostanete u životu dovoljno dugo da saznate šta oni znaju, i onda odvalite još veću laž kako biste se izvukli.

U tuči morate voditi računa da ne polomite koščice u šaci na nečijem licu. Zato ja volim kupatila. Tamo ima puno tvrdih površina.

Zapravo, nije teško nekome ukrasti identitet. Dovoljan vam je broj i lična karta da nekome ispraznite račun u banci i nešto para vratite izvesnim veoma iznenađenim penzionerima. Ali zašto stati na tome? Kad već od nekoga kradete identitet, zašto to ne iskoristiti za kontakt sa poznatim terorističkim organizacijama preko neobezbeđenih telefonskih linija? Zašto ne zapretiti saveznim sudijama ili uvrediti lokalni kartel dilera droge? Nikad se nisam tako ludo zabavljao u Majamiju.

Posle izvesnog vremena, štekovanje oružja uđe u krv svakom operativcu. Špijuni kriju naoružanje kao veverice žireve. Nikad ne znate kad će vam zatrebati da pripucate, niti gde ćete biti kad se to desi.

Dobar plaćeni ubica je kao vodoinstalater, zubar ili mehaničar. Svi stalno pokušavaju da rezervišu njegove usluge.

Korporacijama su potrebni špijuni baš kao i državama. Naravno, oni se ne zovu „špijuni“, već konsultanti za bezbednost. Zapravo, to su plaćenici.

Ljudi iz srećnih porodica ne idu u špijune. Nesrećno detinjstvo je savršena podloga za tajne operacije. Ne verujete nikome. Navikli ste da vas mlate i nikad ne poželite da se vratite kući.

Potrebno je izvesno vreme da se naviknete na vožnju u kolima sa povezom na očima. Dobro u svemu tome jeste što je vozač toliko zauzet brigom da ništa ne vidite, da ne obraća pažnju ni na šta drugo. Zato i neće primetiti da ga neko prati.

Tajne operacije imaju svoje dobre strane. Putujete, radite kad vam odgovara, a klopate uglavnom na račun reprezentacije. Loše strane? Mnogi ljudi bi voleli da ste mrtvi.

Jedna od stvari na koje tajni operativci moraju da zaborave jeste ideja o fer borbi. Špijuni se ne obučavaju da se bore pošteno. Špijuni se obučavaju da pobede.

​

Stoji tako Bog za šankom, sve sa dugom belom kosom i bradom, u beloj odori i sandalama, i muva ribu. Ona ne može da pripali cigaretu i pita Boga ima li vatre. Naravno, on pucne prstima iz kojih izleti munja i pripali joj. „Vidiš“, kaže, mrdajući razmetljivo prstima, „imam čarobne prste.“ Tad mu se iz tih čarobnih prstiju omakne nova munja koja siroticu sprži na licu mesta. „Isuse!“ usklikne Bog na šta se kraj šanka pojavi – Isus. „Šta je bilo?“ upita Sin Oca. „Tutanj odavde!“ veli Bog i njih dvojica zdime iz kafane ostavivši za sobom zadimljenu hrpicu pepela.

Šokirani ste i preneraženi bezobraznim gaženjem po hrišćanskoj tradiciji (premda vam dođe istovremeno da puknete od smeha)? Ili ste besni zbog toga to se neko usudio da na televiziji prikaže kako postoje još oni koji bi da pripale cigaretu na javnom mestu? Kako god bilo, posredi je tek jedan od bezbroj bisera iz američke animirane TV serije Family Guy (možda bi na srpski to najbolje bilo prevesti kao – Glava porodice).

Inače sam notorni obožavalac TV serija, pogotovo animiranih (jedno vreme sam – u dubokoj VHS praistoriji – čak imao i video klub koji se zvao „Homer“ u kojem su zainteresovani mogli da nađu najnovije epizode najpopularnijih angloameričkih sitkoma). Peo sam se na glavu prijateljima sa Simpsonovima mnogo pre nego su regularno krenuli na Pinku, nastavio da ih smaram Futuramom (tad su već znali za caku pa su me preduhitrili sa South Park-om), da bi se sve to nastavilo upravo serijom Family Guy.

Prve epizode ove tvorevine čoveka koji se zove Set Mekfarlan (Seth MacFarlane) pogledao sam na DVD izdanju pre nekih sedam-osam godina i momentalno se upecao.

KAKO JE SVE POČELO

Mekfarlan je smislio seriju Family Guy 1995. godine, dok je studirao animaciju. Na koledžu je kao diplomski rad snimio film pod nazivom The Life of Larry, koji je njegov profesor poslao studiju Hana-Barbera, koji je potom Mekfarlana zaposlio. Sledeće godine on je napravio nastavak pod naslovom Larry and Steve, u kojem su glavne uloge imali sredovečni lik po imenu Leri i pas intelektualac Stiv. Ovaj kratki animirani film emitovan je 1997. Na mreži Cartoon Network. Leri i Stiv će postati osnova za likove Pitera i Brajana u seriji Family Guy.

Ljudi iz Foksa odgledali su kratke crtaće o Leriju i ugovorili sa Mekfarlanom seriju sa nazivom Family Guy i dok je on radio na tome, likovi Lerija i njegovog psa Stiva polako su se razvili u Pitera i Brajana Grifina. Mekfarlan je rekao da je glavna razlika bila u tome što se „...Life of Larry prikazivao uglavnom u mom studenjaku, dok se Family Guy prikazivao posle Superboula.“ Posle pilot epizode, serija je dobila zeleno svetlo, a Mekfarlan je inspiraciju crpeo iz nekoliko sitkoma poput Simpsonovih ili All in the Family.

Family Guy je imao zvaničnu premijeru posle Foksovog prenosa XXXIII Superboula 31. januara 1999, epizodom „Death Has a Shadow.“ Serija je debitovala sa 22 miliona gledalaca i smesta izazvala kontroverzu zbog sadržine namenjene odraslima. Kada se vratila u program 11. aprila 1999, serija je imala pristojan rejting u Foksovom terminu u 20.30 nedeljom, između Simpsonovih i Dosjea Iks. Na kraju prve sezone, bila je na 33. mestu po Nilsenovom rangiranju, sa 12,8 miliona domaćinstava koja su je pratila. Druga sezona serije krenula je u novom terminu, četvrtkom u 21.00, 23. septembra 1999. u vreme kada se na NBC-u prikazivao Frejžer, tako da je gledanost strmoglavo pala. Potom je Foks isključio seriju Family Guy iz stalnog rasporeda mreže, i počeo neredovno da je emituje. Na kraju druge sezone, Foks je objavio da je serija otkazana, ali je u poslednji čas promenio stav i 24. jula 2000. najavio da će naručiti i treću sezonu od 13 dodatnih epizoda.

Family Guy se vratio u etar 8. novembra 2001, ponovo u nezgodnom terminu, četvrtkom uveče u 20.00 u direktnoj kokurenciji sa Survajverom i Prijateljima. Tokom druge i treće sezone, Foks je često menjao termine prikazivanja gotovo bez ikakve najave, zbog čega je trpeo rejting serije. Konačno, sredinom 2002, mreža je objavila da je serija i zvanično ukinuta.

KULTNI STATUS, USPEH I OBNAVLJANJE

Foks je prepustio prava na prikazivanje serije mreži Cartoon Network praktično besplatno. Family Guy se pojavio reprizno 20. aprila 2003. u bloku crtaća za odrasle i smesta postigao vrhunski rejting, dominirajući u kasnim terminima nad konkurencijom, sa gledanošću uvećanom za 239 procenata. Kompletna prva i druga sezona objavjene su na DVD-u iste nedelje kad je reprizno prikazivanje počelo, i serija je postala kultni fenomen, pošto se za samo mesec dana prodalo preko 400.000 primeraka. DVD komplet je dostigao prodaju od 2,2 miliona, postavši tako najprodavaniji TV DVD 2003. godine i drugi najprodavaniji televizijski DVD svih vremena. I treća sezona je na DVD-u prodata u više od milion primeraka. Sve je ovo ponovo podstaklo interesovanje Foksa, koji je 20. maja 2004. Naručio novih 35 epizoda Family Guy-a, tako da je ova serija postala prva TV serija obnovljena zahvaljujući prodaji na DVD-u. Prva emitovana epizoda obnovljene serije imala je 11,85 miliona gledalaca. Ostalo je, što se kaže, istorija.

LIKOVI

Serija se vrti oko pustolovina porodice Pitera Grifina, radnika irsko-katoličkog porekla sa izrazitim naglaskom sa Roud Ajlenda i iz istočnog Masačusetsa. Njegova žena Lois je domaćica i učiteljica klavira koja, kao pripadnica porodice Pjuteršmit iz visokog društva, ima izraziti naglasak iz Nove Engleske. Piter i Lois imaju troje dece: Meg, kćerku tinejdžerku, nespretnu i neprilagođenu u školi, predmet neprestane sprdnje ili ignorisanja od ostalih članova porodice; Krisa, sina tinejdžera, debelog, neinteligentog, koji je u mnogočemu mlađa verzija svog oca; i Stjuija, dijaboličnu bebu nejasne seksualne orijentacije koja se ponaša kao odrasli i tečno govori londonskim naglaskom, koristeći stereotipne fraze filmskih zlikovaca. Sa porodicom živi i pas Brajan koji voli da pije martini i učestvuje u ljudskim razgovorima, premda se svi i dalje prema njemu ophode kao prema kućnom ljubimcu.

Pored porodice Grifin, učestalo se pojavljuju mnogi drugi likovi. Među njima su i komšije: seksom opsednuti pilot i neženja Glen Kvegmajer, Klivlend Braun i njegova žena Loreta, paralizovani policajac Džo Svonson, njegova žena Boni i njihova kćerka Suzi; neurotični jevrejski apotekar Mort Goldman, njegova žena Mjuriel i njihov nesnosni šmokljan od sina Nil; najzad, tu je i ostareli Herbert, seksualni predator koji progoni adolescente. TV spikeri Tom Taker i Dajen Simons, novinarka Azijatkinja Triša Takanava i meteorolog Oli Vilijams takođe se često pojavljuju, dok glumci Adam Vest i Džejms Vuds gostuju glumeći sami sebe.

MESTO RADNJE

Dogodovštine Pitera Grifina i njegove ekipe prevashodno se zbivaju u Kohogu, izmišljenom gradu na Roud Ajlendu. Mekfarlan je živeo u Providensu kao student, i u seriji se pojavljuju mesta koja upadljivo liče na stvarne krajeve Roud Ajlenda. U intervjuu koji je jednom prilikom dao, Mekfarlan je naveo kako je Kohog zamislio na osnovu tamošnjeg grada Kranstona.

HUMOR

Family Guy nalašeno koristi gegove koji komentarišu tekuće događaje ili savremene kulturne ikone. Prve epizode svoje komične situacije u velikoj meri zasnivaju na Stjuijevom kompleksu „super-zlikovca“, iskazanom kroz neprestano smišljanje planova za ovladavanje svetom, njegove zle eksperimente, izume kojima želi da se reši onih koje ne voli i konstantne pokušaje majkoubistva. Kako je serija odmicala, scenaristi i Mekfarlan su se saglasili da je to već počelo da biva pomalo dosadno, pa su Stjuija počeli da prikazuju drugačije. Family Guy se često sprda na sopstveni račun, a najčešću formu humora čine vicevi na račun mreže Foks (videti kraj ovog teksta) i prilike kada se likovi obraćaju publici.

GLASOVI

Ono što izuzetno doprinosi uspehu svake animirane serije ili filma jesu glasovi koje likovima pozajmljuju glumci. Teško da bi iko ikada saznao za ime Dena Kastelanete da nije planetarne popularnosti Homera Simpsona. U seriji Family Guy Set Mekfarlan daje glasove za tri glavna lika: Pitera, Brajana i Stjuija. Za njih je on lično birao glasove: Piterov glas nastao je na osnovu glasa radnika obezbeđenja s njegovog fakulteta, Stjuijev se zasniva na glasu engleskog glumca Reksa Harisona, dok za glas psa Brajana Mekfarlan koristi svoj uobičajeni način govora. U njegovom tumačenju su i drugi česti likovi u seriji, pogotovo Kvegmajer, Tom Taker i Loisin otac Karter Pjuteršmit. Većinu ženskih glasova radi glumica Aleks Borštajn, dok se od poznatijih imena u seriji pojavjuju još Set Grin (Kris) i Mila Kunis (Meg). Valja pomenuti i Patrika Vorbartona (Džo Svanson), poznatog našoj publici iz sitkoma Rules of Engagement koji se emituje na kanalu Fox Life.

USPEH

Family Guy je požnjeo veliki uspeh kod kritike, koja ga je nazivala „gadnim ali izuzetno smešnim crtaćem“, „serijom sa neverovatno satiričnom porodicom“, „remek-delom punim popularne kulture“ toliko pametnim da „od toga zastaje dah“. Jedan kritičar je seriju sumirao rečima: „bezobrazna, gruba i izvanredno politički nekorektna." Pored Amerike, Family Guy je našao izuzetno topao prijem i u Velikoj Britaniji gde redovno privlači između 700.000 i milion gledalaca. Zahvaljujući svemu tome, ovaj sitkom je osvojio i sijaset uglednih profesionalnih nagrada.

KRITIKE

Zbog beskompromisnog sprdanja sa bezbrojnim tabuima, serija Family Guy je u Americi bila podvrgnuta žestokim kritikama. Jedan od najupečatljivijih slučajeva odnosi se na sekvencu „Imaš SIDU“ u kojoj kvartet iz berbernice pacijentu u bolnici pesmom saopštava da je HIV-pozitivan. Ova sekvenca je nagnala više organizacija za pružanje podrške obolelima od SIDE da grmnu protiv autora i producenata serije, ispunjene moralnim gnevom pravednika. Stoga je pisac Frederik S. Lejn u svojoj knjizi Ratovi za pristojnost: Kampanja čišćenja američke kulture pomenuo Family Guy kao jedan od nekoliko TV sitkoma usmerenih na „mračniju stranu porodičnog života.“

Organizacija Parents Television Council koja vodi računa o neprimerenim sadržajima na televiziji već dugi niz godina vodi aktivnu kampanju protiv Foksa i serije Family Guy zbog seksa, golotinje, prostota i neukusa, premda niti jedna zvanična prijava i tužba ovih pristojnih moralnih džinova nije uspela da se održi pred američkim sudovima. Opet, epizode kao što je ona sa nazivom „Put u multiverzum“ – u kojoj se prikazuje srećno futurističko društvo lišeno hrišćanstva, u čijoj se istoriji mračni srednji vek nikad nije dogodio – kao i „Sveto sranje“ koja navodno promoviše antikatoličanstvo, naveli su brojne kritičare da optuže Mekfarlana i Foks za stavove suprotstavljene veroispovestima (nije posredi samo hrišćanstvo – ima tu, navodno, i antijudaizma, a o epizodama u kojima se pojavljuju arapski teroristi i pripadnici islama ne treba ni trošiti reči, premda one, zanimljivo, kritičarima u Americi nimalo ne smetaju).

Na tapetu Family Guy-a su i transvestiti, hendikepirani, određeni mediji, kao i druge animirane i igrane TV serije – sve u cilju zasmejavanja pučanstva. I premda se može priznati kako često gegovi u Family Guy-u podilaze lošem ukusu, opet to nije ništa novo, niti nešto što, recimo, autori South Parka već nisu milion puta radili – ali bez prigovora kritičara. Za vreme svog govora na Harvardu održanog 7. juna 2006, Mekfarlan se osvrnuo na kritike autora SP-a Stouna i Parkera Stjuijevim glasom, napomenuvši kako „...digresije i flešbekovi u epizodama nemaju nikakve veze s pričom. Oni su tu samo da bi bili 'smešni'. To je plitkoumna zabava na čiji se nivo South Park nipošto ne spušta, i ja im zbog toga od srca čestitam."

Na koju god stranu da se svrstate, jedno se ne može poreći: Family Guy zasmejava gledaoce širom sveta i istovremeno nagoni mnoge zvaničnike na drastične mere uključujući i zabranu prikazivanja (kao u Venecueli, gde je bila zabranjena epizoda u kojoj Stjui i Brajan promovišu legalizaciju marihuane); u današnje vreme, kada je teško kod prezasićene publike izazvati makar kakvu iskrenu reakciju, kontroverze i subverzivnost koje prate seriju Family Guy nesporno su izuzetno dostiguće.

GEG ZA KRAJ – META: FOKS

I tvorci Simpsonovih često su se u epizodama svoje serije šegačili na račun Fox televizije zahvaljujući kojoj i dalje postoje, ali Mekfarlan i kompanija su – kao i u svemu drugom – otišli mnogo dalje. To najbolje ilustruje sekvenca izbačena iz epizode namenjene emitovanju, ali sačuvana za DVD verziju. U njoj Piter razgovara sa direktorom Foksovog studija, koji mu se izvinjava što tu nema mnogo zaposlenih, pošto slave Dan Martina Lutera Kinga. „Ali, zar on nije bio rođen u januaru?“ upita Piter zbunjeno. „Ovo je april.“ „Mi slavimo dan kada je ubijen“, odgovori mu kratko i jasno sagovornik.

Konačno, ako bih u mnoštvu sjajnih i duhovitih epizoda koje su Mekfarlan i družina dosad napisali, nacrtali i emitovali, baš morao da se odlučim za onu koja mi je najmilija, onda neka to bude „Patriot Games“ u kojoj Piter dobija priliku da igra za šampione američkog fudbala, Nju Ingland Pejtriots – upravo za ekipu čiji sam i sâm navijač. Ono po čemu se ova epizoda izdvaja (pored urnebesnog straha zvezde Nju Inglanda, kvoterbeka Toma Brejdija, koga proganja voditelj Džej Leno), jeste muzička tačka u kojoj je iskorišćena numera „Shipoopi“ iz pozorišnog mjuzikla The Music Man (1957). Ovoj sekvenci može da parira jedino čuvena Piterova tuča sa džinovskim piletom – potražite i jednu i drugu na Ju-Tjubu – i sve će vam biti jasno.

Na moju, kao i na sreću miliona obožavalaca širom sveta, Set Mekfarlan i Foks ne pokazuju nameru da prestanu sa nerviranjem mediokriteta i moralnih gromada; Family Guy već odavno ima kultni status, ali spada u one retke TV proizvode kojima uspeva da takav status iz sezone u sezonu samo dodatno potvrđuju.

SET MEKFARLAN

Set Vudberi Mekfarlan je rođen 26. oktobra 1973. i bavi se animacijom, pisanjem, komičar je, producent, glumac, pevač i režiser, proslavljen time što je tvorac animiranih sitkom serija Family Guy, American Dad! i The Cleveland Show, u kojima daje glasove mnogim različitim likovima. Diplomirao je na Fakultetu za dizajn na Roud Ajlendu gde je studirao animaciju. Radio je kao animator i scenarista na TV serijama u produkciji Hana-Barbere, među kojima su poznati Johnny Bravo, Cow and Chicken, Dexter's Laboratory i I Am Weasel, pre nego što je započeo rad na sopstvenoj seriji Family Guy za mrežu 20th Century Fox. Za rad na ovoj seriji dobio je više nagrada, uključujućo dve Primetime Emmy nagrade i nagradu Annie. U februaru 2011, kada je učestvovao u tok-šou emisiji Konana O'Brajena, Mekfarlan je objavio da će režirati svoj prvi celovečernji igrani film „Ted“ u kojem Mark Valberg glumi odraslog muškarca koji je u detinjstvu želeo da mu plišani meda oživi. U septembru ove godine, Mekfarlan je izdao svoj prvi album američkih standarda, Music Is Better Than Words, a ove jeseni navodno započinje s radom na novoj verziji Porodice Kremenko za mrežu Foks. Prva epizoda ove serije treba da se emituje 2013. godine.

AUTOR SERIJE "FAMILY GUY", Set Mekfarlan

​

​