O projektu

DOSSIER: THE RUBBER SOUL PROJECT Alternativna muzička istorija/postmoderni eksperiment
DRAMATIS PERSONAE: Rastko Ćirić (Beograd, 1955) Profesor ilustracije na Akademiji primenjenih umetnosti u Beogradu. Poznati ilustrator i animator. Dugogodišnji Beatles-fanatik. Goran Skrobonja (Beograd, 1962) Dipl. pravnik i sudski tumač, književni prevodilac i pisac horora i naučne fantastike. Dugogodišni Beatles-fanatik. Nebojša Ignjatović-Nebe (Beograd, 1951) Profesor basa na Akademiji muzičkih umetnosti u Beogradu, bivši član Beogradske filharmonije, kamernog orkestra "Beogradski gudači", kamerne grupe "Renesans" i Simfonijskog orkestra Nju Džersija, SAD. Dugogodišnji Beatles-fanatik. Miroslav Cvetković (Beograd, 1953) Bas gitarista i izvođač pratećih vokala u Bajaginom bendu, ranije član "Pop mašine." Inženjer zvuka i producent u projektima mnogobrojnih jugoslovenskih grupa i pevača. Dugogodišnji Beatles-fanatik. Čedomir Macura (Beograd, 1967) Samouki bubnjar koji je posle 12 godina sešn-svirki, zahvaljujući Rubber Soul Projektu, postao stalni član Bajaginog benda. Odnedavno Beatles-fanatik. Dragan Ašanin (Beograd, 1959) Filmski i TV producent, uspešan biznismen koji živi i radi u Londonu. Vlasnik kompanije AD&Sons koja je finansirala realizaciju Rubber Soul Projekta. Dugogodišnji Beatles-fanatik.

KONCEPT The Rubber Soul Project (RSP) nastao je usred posvemašnjeg sunovrata onoga što smo tada nazivali državom. Bilo je to vreme Dafine i Jezde, novčanice od 500 milijardi dinara i potpune praznine i beznađa u kulturnom životu Jugoslavije. Rastko Ćirić je negde u to vreme, u knjizi Džefa Rasela THE BEATLES/ALBUM FILES AND COMPLETE DISCOGRAPHY, naleteo na spisak od preko dve stotine pesama koje su Bitlsi snimili dok su bili zajedno, ali ih nisu objavili. Ne znajući da će se ubrzo pojaviti zvanična izdanja kao što su BBC Live i serija Anthology, Rastko je imao utisak da je naišao na popisani inventar Ali-Babine pećine: spisak zamamnog, ali potpuno nedostupnog blaga. Jedan od naslova posebno mu je privukao pažnju: "Rubber Soul", pesma koja je trebalo da bude deo istoimenog albuma Bitlsa iz 1965-e, ali je iz nepoznatih razloga izostavljena. To je i za nekoga sa daleko manje imaginacije od Rastka moglo da bude krajnje zanimljivo, ali u Rastkovoj glavi imalo je učinak onog legendarnog zamaha leptirovog krila koji će na drugoj strani sveta možda izazvati nalet uragana. Naime, pošto mu se činilo da nikada neće imati priliku da zaviri u sefove u kojima su se ti legendarni, neobjavljeni snimci Bitlsa čuvali, Rastku je palo na pamet da okupi oko sebe ljude sličnog senzibiliteta, bez obzira na to bave li se rokenrolom ili ne, i da svako od njih komponuje pesmu koja bi bila njegovo (ili njeno) lično viđenje te misteriozne, odbačene "Gumene duše." Pesme bi bile objavljene na ploči pod imenom Rubber Souls. Rastka je za ovaj zanimljiv koncept koji bi se mogao nazvati, recimo, "umetničkom rekonstrukcijom", inspirisala i Borhesova priča pod nazivom "Pjer Menar pisac Kihota" (iz zbirke Fictions), gde Borhes veli: "...on (Pjer Menar) nije hteo da napiše nekog drugog Kihota -- što je lako -- nego upravo Kihota..." U priči, Borhes citira dva potpuno identična izvoda iz Kihota, jedan Servantesov i drugi Menarov, kudeći prvi, a hvaleći onaj Menarov kao neverovatno dostignuće. Naravno, za realizaciju koncepta bio je potreban onaj sudbonosni, početni korak, a do njega je došlo, kako to obično biva, pukim sticajem okolnosti. U martu 1993-će, Rastko Ćirić se sasvim slučajno upoznao sa Goranom Skrobonjom. "Jedna privatna firma organizovala je, kao, 'izložbu srpske privrede' u Grčkoj", priseća se Goran tog susreta. "Rastka su angažovali da osmisli i izvede dizajn te izložbe, a ja sam pošao kao predstavnik preduzeća u kom sam tada radio. Zadesilo se da putujemo istim kolima, i prvo što sam od Rastka čuo neposredno pre polaska bilo je: 'Evo me odmah, samo da izbijem ženu i izljubim decu.' Istog trena sam znao da je to početak jednog divnog prijateljstva." Pošto su imali dovoljno vremena da se upoznaju, budući autori RSP shvatili su da su obojica Beatles-fanatici, i Rastku nije trebalo mnogo da izloži Goranu svoj koncept. "Ti puno prevodiš, znaš engleski... Mogao bi da napišeš reči za 'Rubber Soul.'" Za Gorana je to, u prevodu, značilo: "Koliko znaš engleskih reči koje se rimuju sa 'soul'?" Tako ubačen crvić bio je dovoljno uporan da jedne večeri u Grčkoj, posle desetak minuta škrabanja po stranici iscepanoj iz nekog blokčića, tekst bude napisan. Pri povratku u otadžbinu, Rastko je bio izuzetno tih i miran, ako se izuzme povremeno nerazgovetno pevušenje i zurenje u pomenuti papirić. Goran je zaboravio na celu stvar. Ali, Rastko nije odustajao. U aprilu, pozvao je Gorana da navrati i odsvirao mu pesmu. "Voleo bih da mogu da vidim izraz koji mi je bio na licu kada mi je to Rastko prvi put odsvirao", kaže Goran. "Ako ništa drugo, ono da proverim je li bio isto tako glupavo zapanjen kao lica koja sam kasnije imao prilike da vidim prilikom iste takve inicijacije. Kao da je Lenon lično sišao odozgo, seo tu i odsvirao mi pesmu Bitlsa koju ranije nikada nisam čuo (mada mi je tekst bio nekako poznat)."
ALHEMIJA STVARANJA Na Rastkov poziv za učešće u projektu po prvobitnom konceptu, odazvao se samo jedan čovek: Gradimir Aleksić, dizajner poznat po tome što je sad u Singapuru. On je napisao pesmu "Rubber Soul #2" koja nikada nije snimljena. Rastko je, u međuvremenu, dao Goranu spisak drugih snimljenih, a neobjavljenih pesama Bitlsa, kako bi ovaj uradio tekst makar za još jednu stvar, koja bi bila na B strani singla "Rubber Soul." Pošto je Goran bio zauzet nekim drugim stvarima, Rastku je dozlogrdilo da čeka, pa je seo, napisao "All Together On The Wireless Machine", jedinu pesmu čiji je on kompletan autor, mada je potpisana sa Ćirić & Skrobonja (potpuno na tragu koncepta, kao što bi to uradili Lennon & McCartney). Pesma je bila toliko dobra, da se Goran trgnuo i ubrzo počeo da piše reči za nove stvari: tekstovi su nastajali na službenom putu, kod Rastka, na svadbi, žvrljani na papirićima i salvetama, diktirani preko telefona... zamišljeni singl prerastao je u EP, da bi konačno, sa 14 komponovanih pesama, u novembru 1993. dobio dužinu pogodnu za CD izdanje. Rastko je pesme snimao sam, na kućnom četvorokanalnom portabl studiju, najčešće sa klavirskom osnovom, uz nasnimavanje pratećih vokala i gitarskih i bas deonica. Snimci su došli do Dragana Ilića-Ilketa, koji je ponudio Rastku da kod njega u kućnom studiju snimi demo-verziju pesme "Rubber Soul" i to je realizovano u leto 1994. Krug ljudi zainteresovanih za projekt polako se širio, sve dok Rastko, opet zahvaljujući svom dizajnerskom angažmanu, nije upoznao Dragana Ašanina-Ašketa, čija je firma bila zainteresovana da finansira snimanje materijala u profesionalnom studiju, uz učešće vrhunskih muzičara. Tada se u projekt uključuju i Miroslav Cvetković-Cvele (bas, snimanje i muzička produkcija) i Nebojša Ignjatović-Nebe (gitare, muzička produkcija). Cvele dovodi Čedu Macuru, koji je imao dosta iskustva kao sešn-muzičar, a za najpogodniji studio odabran je "Vesa" studio u košutnjaku, jedini beogradski studio sa analognom opremom i eho-pločom, sličan studijima u kojima su Bitlsi snimali svoje ploče (uostalom, pravili su ga Englezi krajem šezdesetih). U decembru 1994. snimljene su 4 pesme: "All Together...", "Four Nights In Moscow", "Colliding Circles" i "Rubber Soul", i narezano je ukupno 6 diskova u promotivne svrhe. Tu nisu bile konačne verzije pesama, i najveće promene u produkciji pretrpeće "...Circles" i "Rubber Soul." Pravi rad u studiju započet je 6. januara 95. a završen je 20. marta iste godine. Snimljeno je prvobitnih 14 naslova, dok je petnaesta pesma, "Heather", nastala u toku snimanja. S obzirom na to da je svaka pesma bila vrlo precizno postavljena po ugledu na različite faze stvaralaštva Bitlsa, materijal je, između ostalog, zahtevao i učešće gudačkog kvarteta "Skovran" (aranžmane za gudače radio je \orđe Petrović), sastava "Nitjananda" i tibetanskih umetnika na sitaru i drugim indijskim instrumentima (bračni par Pradan), Zorana Božinovića i drugih. Posle dva i po meseca iscrpljujućeg i ushićujućeg rada na snimanju i miksovanju, autori su konačno u rukama imali materijal kojim su mogli da budu zadovoljni. Preostala je samo jedna "sitnica": kako sve to predočiti javnosti.
U POTRAZI ZA IZDAVAČEM Firma AD&Sons, i pored finansiranja snimanja i produkcije, nije videla za sebe komercijalni interes u daljem ulaganju u proizvodnju nosača zvuka sa RSP-om. Ceo projekt zapao je u onu vrstu limba koju na zapadu nazivaju 'post-production hell', uz sporadične pokušaje da se muzika i prateći sadržaji ponude javnosti. Zahvaljujući Draganu Iliću, koji je bio muzički urednik u PGP RTS, u martu 1996. štampana je na vinilu ploča "The Rubber Soul Project" (u tiražu manjem od 200 primeraka, isključivo za radio stanice), i kaseta u nepoznatom tiražu. Zanimljivo je da je ovo PGP-ovo izdanje objavljeno kao licencno. AD&Sons i autori nikada nisu od PGP-a dobili nikakve podatke o broju prodatih primeraka, a kamoli ugovoreni procenat od prodaje. Projekt je ponuđen drugim domaćim izdavačima kako bi se RSP našao na kompakt disku, ali nijedan od njih nije pokazao interesovanje. Konačno, pošto je trogodišnji ugovor sa AD&Sons istekao 1998-me, autori su se dogovorili da CD štampaju kao svoje privatno izdanje u probnom, ograničenom tiražu, koji se početkom 1999. pojavio u prodaji. Sve ovo ukazuje na činjenicu da, i pored nesumnjivog interesovanja javnosti, urednici u domaćim i stranim muzičkim kućama ne vide u ovako neobičnim projektima bogzna koliku zaradu. Ako je za utehu, i Bitlsi su obijali pragove mnogih muzičkih kuća pre nego što su naleteli na Džordža Martina i 'Parlophone.'
MULTIMEDIA RSP je od samog početka privlačio pažnju beogradskih i inih umetnika koji su, na ovaj ili onaj način, želeli da se uključe u njega. Goran Kovačić, koji je u vreme nastajanja projekta radio na televiziji Studija B, došao je na ideju da snimi pseudodokumentarni film o RSP-u, u stilu filma Let It Be. Posto nije imao jasnu ideju o scenariju, predložio je da Goran (Skrobonja), pošto se time i tako bavi, napiše neku priču koja bi mogla da posluži kao osnova za takav film. Ovaj je počeo da piše, ali ono što se pojavilo kao gotova priča zahtevalo je spilbergovski budžet za eventualnu ekranizaciju. Novela "Gumena duša" (koja se, zajedno sa Rastkovim ilustracijama i "alternativnim dokumentima") nalazi u pakovanju CD-a Rubber Soul Project proglašena je 1994. za najbolju naučnofantastičnu novelu u SRJ, i napisana je kao kombinacija fikcije i fakata (faction), sa projekcijom od dvadesetak godina u buducnost. Zanimljivo je da je u noveli ekstenzivno korišćena tzv. "keltska veza" između naših i britanskih krajeva i istorije, nekih pet godina pre nego što je to postalo moderno u domaćoj književnosti glavnog toka. Nekoliko režisera snimilo je spotove po pesmama iz projekta, među njima Miša Vukobratović i Pavle Grujičić. Godine 1998, na 45. festivalu dokumentarnog i kratkometražnog filma održanom u Beogradu, pojavila su se dva spota: "Colliding Circles", čiji su autori Srđan Marković i Jelena Obradović, i "Rubber Soul" Aleksandra Devića. Prvi je osvojio Zlatnu plaketu za najbolji mini-film, dok je drugi osvojio Diplomu YU-ASIFA za najbolji debitantski film na istom festivalu. Zanimljivo je da su oba spota, uradjena najsavremenijom tehnikom kompjuterske animacije, sa velikim uspehom prikazana krajem 1998. na tradicionalnom festivalu stripa i crtanog filma u Luki (Italija), neposredno pre projekcije Žute podmornice, povodom 30-godisnjeg jubileja od pojavljivanja tog animiranog filma sa muzikom Bitlsa. Za RSP je jedno vreme bio zainteresovan i Bitef Teatar, sa idejom da postavi mjuzikl, ali posle promene uprave, do realizacije te zamisli nije došlo. Govorka se, takođe, da je Goranova novela (prevedena na engleski), tajanstvenim putevima Gospodnjim, dospela u ruke samom Stivenu Spilbergu, koji ju je zadržao. Ovu poluinformaciju dajemo tek toliko da se ne iznenadite ako se u doglednoj budućnosti iz Dreamworks-a pojavi neki SF blokbaster o izgubljenoj pesmi Bitlsa. ("Sanjao sam Spilberga", kaže Goran, "kako mi vraća rukopis novele sa rečima: 'Evo, potpisano je.' Začudio sam se zbog toga, jer sam znao da nije u pitanju nikakav ugovor. Onda sam shvatio da se na prvoj stranici zapravo nalaze 4 potpisa Bitlsa lično, i sećam se da sam se u snu zapitao otkud mu, pobogu, Lenonov. Onda sam se probudio.")

*RSP 2* Po istom modelu kao i prvobitnih 15 RSP pesama, Rastko i Goran napisali su jos 13. Svaka nosi naziv neke od pesama sa famoznog spiska iz Raselove knjige i svaka ima svoje zamišljeno mesto u opusu Bitlsa: malo je naglašeniji kraj šezdesetih, period psihodelije i Lenonovog buntovništva ("Pink Litmus Shirt", "Zero Is Just Another Even Number"). Rastko je snimio demo verzije, i potrebno je "samo" zatvoriti finansijsku konstrukciju kako bi se i ove pesme snimile, u istom studiju, istim instrumentima, sa istim učesnicima. Ono što je započelo kao čista igra, u međuvremenu je poprimilo sasvim druge konotacije i postoje ljudi koji tumače RSP na krajnje neocekivan način te u prvi plan ističu koncept, pa RSP ne smatraju pop-muzickim proizvodom, već konceptualnom, ozbiljnom muzikom. Međutim, bez obzira na tumačenja, za autore je najvažnije da slušaoci sličnog senzibiliteta, skloni nostalgičnom duhu šezdesetih, sa zadovoljstvom slušaju njihove pesme.
ŠTA JE BILO POSLE RSP bend je kasnije dovršio još dve pesme – "Zero Is Just Another Even Number" i "This Is Not Here", koje su snimljene u istom studiju kao i prethodnih petnaest. Kuriozitet je to da je ova potonja jedina koja nije naslovljena po nekoj od ranije snimljenih pesama Beatlesa, već je naziv dobila po imenu izložbe koju je 1967. Joko Ono organizovala u Londonu, kada je upoznala Džona Lenona. "This Is Not Here" komponovana je specijalno za priliku obeležavanja 25-godišnjice Lenonove smrti u Liverpulu 8. decembra 2005, kada je ceo bend, upotpunjen Dejanom Cukićem i Goranovim kćerkama Aleksandrom i Teodorom nastupio u legendarnom Cavern Club-u izvodeći repertoar Rubber Soul Project-a. Bio je to prvi zvaničan javni nastup Teodore Skrobonje (saksofon) pri izvođenju "This Is Not Here"; Teodora je tada imala nešto više od 13 godina. Nešto ranije, snimljen je "mokumentarni" (to mock – eng. rugati se) film u trajanju od 56 minuta i režiji Dinka Tucakovića koji je sa zanimanjem primljen na nekoliko svetskih festivala, a jedno vreme se neumorno vrteo na Art-kanalu. Trenutno je u pripremi knjiga o Rubber Soul Project-u, a CD sa pesmama objavljen je zvanično u SAD-u.
Rastko Ćirić: RSP SNOVI I SANJARENJA (Rastko već godinama iz hobija izučava fenomen snova, i za vreme nastanka i realizacije RSP projekta, nekoliko njegovih snova uklopilo se u čitavu priču na zanimljiv način -- G.S.) PRVI SAN, april/maj 1993 (nakon pesme "Rubber Soul") Sanjam kuhinju u mom imaginarnom stanu. Makartni sedi za kuhinjskim stolom, ja stojim. Znam da su naše porodice u drugoj sobi. Padne mi na pamet da mu pokažem note moje pesme "Rubber Soul." On uzima note, sa zanimanjem gleda u njih i pevuši melodiju. Vidim da on zapravo gleda kroz note, i pošto je melodija drugačija, shvatam da je to ona prava pesma "Rubber Soul." Mnogo je lepša od moje. SEANSA, 1994. Želeći da se setim te melodije, podvrgao sam se hipnozi. Magnetofon je bio spreman da snimi izgubljenu melodiju za koju sam se nadao da ću se setiti u hipnotičkom transu. Nažalost, seansa nije uspela. Verovatno zbog suviše jakih racionalnih kočnica nisam bio dobar medij. DRUGI SAN, 31.1.1995. Sanjam da je izažao novi broj "Džuboks magazina." [ezdesetih, kad je ovaj časopis izlazio, u svakom broju nalazila se mala plastična poklon-ploča, često sa muzikom Bitlsa. Ovog puta, kad bi se okrenula određena strana na kojoj je bila Lenonova sličica i kratki tekstovi o Bitlsima, čula bi se tiha pesma kao iz muzičkih razglednica. Stavim časopis blizu uveta i čujem da pesma liči na Bitlse. Ubrzo shvatam da to peva Ringo i na osnovu reči na kraju strofe zaključujem da je to 'izgubljena' pesma "Thinking of Linking." Lagana stvar, kantri aranžman, slajd gitara. Tražim od moje drugarice Snežane da zove urednika lista Džuboks i da ga pita odakle mu snimak. Ona ga zove telefonom ali ne uspeva da ga dobije. Za to vreme ja 'puštam' melodiju drugima. Goran sedi na nekom krevetu i pažljivo sluša. Neka deca jurcaju okolo i ometaju nas u slušanju. Razočaran je što je to objavljeno, pravi kiselo lice. Neko kaže da postoji još puno takvih pesama. U jednom trenutku gubim tu stranu, ne mogu da je nađem. Zezam se kako sam to čuo 'u zoni sumraka' i da ta pesma ne postoji, ali uspevam ponovo da je nađem. Puštam ponovo pesmu bratu i još nekima. Posle ustajanja, pošto mi je san dozvolio da nekoliko puta čujem melodiju, uspevam da je zapišem. Izgleda mi previše jednostavna i ubeđen sam da sam je negde čuo i podsvesno zapamtio. Kasnije je sviram Nebetu i drugima i svi kažu da tu melodiju nisu nikada čuli. (Još kasnije, u jednoj knjizi nalazim da je Makartni takođe sanjao pesmu "Yesterday" i da je nakon buđenja isto mislio da nije njegova). Goran menja završne reči pesme koje glase "I'm thinking of linking with you" u "if you dare to hitch-hike with me" i tako nastaje pesma "Hitch-Hike" (RSP 2).
BLURBOVI I KOMENTARI RSP snimci su tokom godina dospeli do mnogih manje-više poznatih ličnosti, i njihovi komentari bili su vrlo zgodni za eventualne blurbove na zvaničnom RSP izdanju. Evo najzanimljivijih: "Pazi, bogati, šta rade ovi na Balkanu. Trebalo bi obratiti pažnju na to područje." (McCartney, navodno) "Very well constructed songs." (Richard Huntingford -- Chrysalis Records) "Kad smo ovo snimili?" (Harrison, mrtav pijan, na nekoj žurci.) "Beatles, but what?" (Cosmo, ex-T.Rex) "Ovo je vrlo bezobrazan projekt." (Rastko) "It's really great. Especially the two songs, 'Rubber Soul' and 'Thinking of Linking.'" (Niels Witte, Germany) "OdliĆno zvući." (Emir Kusturica) "Remek-delo!" (Aleksandar Lokner) "Neviđena pržačina!" (Čeda Macura) "Oni su bolji." (Dragana Skrobonja, prilikom preslušavanja BBC Live albuma Beatlesa) "Ja ipak više volim Stounse." (Anonimni slušalac koji je promašio temu)

ANEGDOTE Bas Kako se bližilo vreme snimanja, Cvele je postajao sve nervozniji, jer nije znao kako da dođe do zvuka basa koji bi bio sličan Polovom 'Hoefner Violin' basu. Već je počeo da pomišlja na očajničku varijantu: elektronsko 'semplovanje' i sintetičke kombinacije, a onda je, bukvalno jedan dan pre snimanja, kod njega banuo Gile (Orgazam) sa koferom u ruci i rečima: "'Ej, da vi'š što sam kupio gitaru." Kada je otvorio kofer, Cvele nije mogao da veruje: unutra je blistao sjajno očuvan originalni 'Hoefner Violin' bas, spreman za svirku. Gile mu ga je velikodušno pozajmio za snimanje, i zvuk ovog basa čuje se u svim pesmama na RSP disku. Ringo Pošto je ploča bila koncipirana tako da se na njoj nalazi jedna Harisonova ("Indian Rope Trick") i jedna Ringova ("When I Come to Town") stvar, iste je trebalo i otpevati. Sa Harisonom je bilo još kako-tako, ali Rastko nije uspeo da izvede da mu glas zaliči na Ringov koliko god se trudio. Probali su sve varijante, uključujući i Nebeta i Cveleta, ali rešenja nije bilo. Onda im je sinulo da predlože Čedi da to otpeva. "Otišao sam u prosrtoriju za snimanje, otpevao 'When I Come to Town' i vratio se u sobu za produkciju: kad tamo, oni svi na podu, valjaju se i drže za stomak od smeha." Čedin glas ne samo da liči na Ringov s početka šezdesetih, već je pesma i otpevana na u dlaku isti način. "Ponekad su najočiglednija rešenja ipak ona prava", rekao je Rastko. Morze U pesmi "All Together.." čuje se morzeovom azbukom: P-a-u-l-I-s-D-e-a-d, kao mala Rastkova referenca na slične zezalice koje su Bitlsi imali na svojim snimcima, i na čitavu aferu o navodnoj Polovoj pogibiji i dvojniku koji ga je zamenio (čuveni 'Billy Shears'). Kada ga je Goran upitao zašto nije stavio 'John' umesto 'Paul', Rastko je odgovorio da bi to čitavu stvar učinilo suviše, pa, realističnom. Horor i naučna fantastika Kada je miksovana finalna verzija pesme 'All Together..." Cvele je, na sopstveni užas, shvatio da je negde izgubio snimak odlomka iz nekakve radio-emisije koji je trebalo da bude deo zvučne podloge. Pošto su se u studiju zadesili Goran i Rastko, Cvele im je predložio da uzmu nešto i pročitaju pred mikrofonima, kako bi on to ubacio u pesmu kao tobožnje spikere sa radija. Kao i obično, Goran je sa sobom vukao raznorazne knjige, i sada se na snimku 'All Together...' može čuti početak romana Swan Song Roberta R. Mekkemona i rečenica iz jedne priče Harlana Elisona; prvi je poznati pisac horora, dok je drugi legendarni enfant terrible naučne fantastike. Mantra Na snimanju 'Indian Rope Trick', Mahodari Takač je predložila da otpeva mantru koja bi se uklopila u pesmu. Pošto je neko rekao da Indusi obavezno kupuju sve što u sebi sadrži čuveno 'Hare Krishna...' autori su, ozareni mogućnošću da tako osvoje višemilionsko tržište, predlog oberučke prihvatili. Nebe je Mahodarin predlog prokomentarisao na svoj karakterističan način: "Bolje da nam mantra nego da nam čantra." Dossier pripremio: G.S.